Преводи ове странице

Врсте слободног и неслободног софтвера

Ово је речник разних назива врста софтвера који се често спомињу у расправама о слободном софтверу. Он објашњава које врсте се преклапају или су део других врста.

• Други текстови
• „Слободни софтвер“
• „Отворени изворни код“
• „Софтвер у јавном власништву“
• „Копи-лефтован софтвер“
• „Не-копи-лефтован слободни софтвер“
• „Софтвер под ОЈЛ“
• „Систем ГНУ“
• „ГНУ-ови програми“
• „ГНУ-ов софтвер“
• „Полуслободан софтвер“
• „Приватни (прилагођени) софтвер“
• „Власнички софтвер“
• „Шервер“
• „Фривер“
• „Комерцијални софтвер“
• Други текстови

Погледајте и Збуњујуће речи које би требало избегавати.

Овај дијаграм, који је нацртао г-дин Чао Квеј (Chao-Kuei), пружа увид у различите врсте софтвера. Можете га преузети у виду датотеке програма XFig, као слику у формату JPEG и као слику у формату PNG, увећану 1,5 пута.

Слободни софтвер

Слободни софтвер је софтвер који свако може да употребљава, умножава и расподељује, дословно или уз измене, бесплатно или за одређену цену. Ово у суштини значи да изворни код мора да буде доступан. „Уколико нема изворни код, не ради се о софтверу.“ Ово је поједностављена дефиниција; погледајте и пуну дефиницију.

Постоји и списак превода израза free software на разне језике.

Ако је програм слободан, онда се потенцијално може укључити у оперативни систем, као што је ГНУ, или слободне верзије система ГНУ са Линуксом.

Постоје многи други начини да се програм „ослободи“ и многи детаљи о којима може да буде одлучено на више начина, а да програм ипак буде слободан. Неке од могућих варијанти су описане ниже.

Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене. Али фирме које производе власнички софтвер понекад користе израз „бесплатни софтвер“ (што се на енглеском каже исто као и „слободни софтвер“ — free software, прим.прев.) мислећи притом на цену. Понекад они тиме хоће да кажу да можете да набавите бинарни примерак без наплате, а понекад да се примерак већ налази у рачунару који купујете. Ово нема везе са оним што ми у Пројекту ГНУ подразумевамо под слободним софтвером.

Захваљујући овој потенцијалној забуни, када софтверска фирма каже да је њен производ free software, увек проверите стварне одредбе расподеле, и погледајте да ли корисници заиста имају све слободе које се подразумевају код слободног софтвера. Понекад се заиста ради о слободном софтверу, а понекад не.

Многи језици имају две разне речи за „слободно“ и „бесплатно“. На пример, у француском постоје речи libre и gratuit. У енглеском постоји реч gratis, али у свакодневном говору не постоји придев који недвосмислено упућује на слободу. Ово је штета, јер би таква реч овде била веома корисна.

Слободни софтвер је често поузданији од неслободног софтвера.

Софтвер са отвореним изворним кодом

Израз „софтвер са ‘отвореним изворним кодом’“ (енгл. „open source“ software) неки људи користе када мисле на мање или више исту ствар као слободни софтвер. Међутим, њихов критеријум је унеколико мекши; они прихватају неке врсте лиценцних ограничења које смо ми одбацили као неприхватљиве.

Ми сматрамо да је израз „слободни софтвер“ бољи, јер се односи на слободу, за разлику од израза „отворени изворни код“.

Софтвер у јавном власништву

Софтвер у јавном власништву (енгл. public domain) је софтвер који није под лиценцом о ауторским правима. Ако је изворни код у јавном власништву, то је посебан случај не-копи-лефтованог слободног софтвера, што значи да неки примерци или измењене верзије могу да буду сасвим неслободни.

У неким случајевима, извршни програм може да буде у јавном власништву али изворни код није доступан. Такав софтвер није слободан, јер слободан софтвер захтева доступност изворног кода. За то време, већина слободног софтвера није у јавном власништву. Слободни софтвер је под ауторским правима, а носиоци ауторских права су правно дали дозволу свакоме да софтвер слободно користи преко слободне софтверске лиценце.

Понекад људи непажљиво користе израз „у јавном власништву“, мислећи на „слободно“ или „бесплатно“. Међутим, израз „у јавном власништву“ је правни израз који прецизно значи „није под лиценцом о ауторским правима“. Јасноће ради, ми предлажемо употребу израза „у јавном власништву“ само да би се изразило то значење, а друге изразе за друга значења.

Према Бернској конвенцији, коју је потписала већина земаља, било шта што је написано је аутоматски стављено под ауторска права. Тако, уколико желите да програм који сте написали буде у јавном власништву, морате да предузмете одређене правне кораке како бисте се одрекли ауторског права које постоји над њим, иначе је програм под ауторским правима.

Копи-лефтован софтвер

Копи-лефтован (енгл. Copylefted software; игра речима од copy+right=„ауторска права“, досл. „права умножавања“; right=„десно“ и „право“, left=„лево“; погледајте и Шта је копи-лефт?, прим.прев.) софтвер јесте слободни софтвер чије одредбе о расподели не дозвољавају расподељивачима да додају ограничења при расподели или измени софтвера. Ово значи да сваки примерак таквог софтвера, чак и уколико је измењен, мора да остане слободан софтвер.

Ми у Пројекту ГНУ копи-лефтујемо скоро сав софтвер који напишемо, јер је наш циљ да се сваком кориснику пренесу слободе које израз „слободни софтвер“ подразумева. Погледајте и текст Копи-лефтовање за даље објашњење функционисања копи-лефта и због чега га користимо.

Копи-лефт је уопштена замисао. Да бисте заиста копи-лефтовали програм, морате да употребите одређен низ одредби о расподели. Пошто постоје много начина да се саставе копи-лефтоване одредбе расподеле, у теорији може постојати и много лиценци за копи-лефтовање слободног софтвера. Међутим, у пракси скоро сав копи-лефтован софтвер користи ГНУ-ову општу јавну лиценцу. Две разне лиценце о копи-лефту су најчешће „несагласне“, што значи да је незаконито спајати код под једном лиценцом са кодом под другом лиценцом; стога би било боље по заједницу ако би људи користили само једну лиценцу о копи-лефту.

Не-копи-лефтован слободни софтвер

Не-копи-лефтован слободни софтвер нуди аутор уз дозволе за расподељивање и измене, и додавање ограничења тим дозволама.

Уколико је програм слободан али не и копи-лефтован, неки његови примерци или измењене верзије могу и да не буду слободни. Софтверска фирма може да преведе програм са или без измена и расподељује извршну датотеку као власнички софтверски производ.

Ово илуструје Прозорски систем Икс. Икс конзорцијум (X Consortium) издаје Икс11 (X11) под одредбама о расподели које га чине не-копи-лефтованим слободним софтвером. Уколико желите, можете да набавите примерак Икса који садржи те одредбе о расподели и јесте слободан. Међутим, постоје и његове неслободне верзије, и популарне радне станице и графичке картице за пи-си на којима само оне функционишу. Уколико користите такав хардвер, Икс11 за вас није слободни софтвер. Градитељи Икса11 су чак накратко учинили Икс11 неслободним.

Софтвер који је покривен ОЈЛ

ГНУ-ова ОЈЛ (општа јавна лиценца) представља посебан скуп одредби о расподели намењен копи-лефтовању програма. Пројекат ГНУ је користи као „одредбе о расподели“ за већину ГНУ-овог софтвера.

Систем ГНУ

Систем ГНУ је потпун слободан униксолики оперативни систем.

Униксолики оперативни систем чине многи програми. Систем ГНУ садржи сав ГНУ-ов софтвер и многе друге пакете, као што су прозорски систем Икс и ТеХ, који нису ГНУ-ов софтвер.

Ми смо развијали и скупљали делове за систем ГНУ још од 1984; прво пробно издање „потпуног система ГНУ“ је састављено 1996. Године 2001. систем ГНУ са језгром Крдо је почео да ради поуздано. У међувремену, систем ГНУ са Линуксом, варијанта система ГНУ која користи Линукс као језгро, је постигла велики успех деведесетих.

Како је сврха ГНУ-а да буде слободан, сваки део система ГНУ мора да буде слободан софтвер. Међутим, не морају сви делови да буду копи-лефтовани; било каква врста слободног софтвера је правно прихватљива за додавање уколико помаже да се постигну технички циљеви. Ми можемо да користимо не-копи-лефтован слободни софтвер, као што је прозорски систем Икс, а то и радимо.

ГНУ-ови програми

Израз „ГНУ-ови програми“ има исто значење као и ГНУ-ов софтвер. Програм „ТрлаБабаЛан“ је ГНУ-ов програм уколико је ГНУ-ов софтвер. Ми га понекад називамо и „ГНУ-овим пакетом“.

ГНУ-ов софтвер

ГНУ-ов софтвер је софтвер који је издат под покровитељством Пројекта ГНУ. Ако је програм ГНУ-ов софтвер, ми га називамо и ГНУ-овим програмом. У датотеци ПРОЧИТАЈМЕ (README) или упутству ГНУ-овог пакета би требало да стоји да је тај програм ГНУ-ов. Такође, у Каталогу слободног софтвера су наведени сви ГНУ-ови пакети.

Већина ГНУ-овог софтвера је копи-лефтована, али не и сав ГНУ-ов софтвер. Међутим, сав ГНУ-ов софтвер мора да буде слободан софтвер.

Неки ГНУ-ов софтвер су написали људи из особља Задужбине за слободни софтвер, али су већину ГНУ-овог софтвера приложили добровољци. Неки приложени софтвер је ставила под „ауторска права“ Задужбина за слободни софтвер, а неки други софтвер — прилагачи који су га написали.

Полуслободни софтвер

Полуслободни софтвер је софтвер који није слободан, али се испоручује уз дозволу појединцима да га користе, умножавају, расподељују и мењају (укључујући расподелу измењених верзија) за непрофитне сврхе. Пример полуслободног програма је Пегепе (PGP).

Полуслободан софтвер је етички много бољи него власнички софтвер, али и даље садржи проблеме, па га не можемо користити у слободном оперативном систему.

Ограничења копи-лефта су замишљена да заштите основне слободе свих корисника. За нас је једино оправдање за било које суштинско ограничење коришћења програма спречавање других да додају друга ограничења. Полуслободни програми садрже додатна ограничења, која су настала из чисто себичних разлога.

Немогуће је укључити полуслободни софтвер у слободни оперативни систем. Ово стога што одредбе о расподели оперативног система у целини представљају збир одредби о расподели свих програма који га чине. Додавање једног полуслободног програма систему би систем у целини претворило у полуслободан.

Не желимо да се ово деси из два разлога:

• Верујемо да би слободни софтвер требало да буде слободан за све — укључујући и пословне људе, не само школе и хобисте. Ми желимо да подстакнемо фирме да користе цео систем ГНУ, и стога у њега не смемо да укључујемо полуслободне програме.
• Комерцијална расподела слободних оперативних система, укључујући и систем ГНУ са Линуксом, је веома значајна, а и корисници цене практичност комерцијалне расподеле на CD-ROM-овима. Додавањем једног полуслободног програма у оперативни систем спречили бисмо комерцијалну расподелу на CD-ROM-овима.

Сама Задужбина за слободни софтвер је некомерцијална, и стога би нама могло бити дозвољено (од стране аутора програма) да користимо полуслободни програм „интерно“. Али ми то не чинимо, јер би то поткопало наше напоре да набављамо само програме које бисмо могли и да укључимо у ГНУ.

Уколико морамо да обавимо неки посао који има везе са софтвером, посао ће морати да чека док не постане доступан слободан програм који обавља тај посао. Добровољцима морамо да кажемо: „Ми још немамо програм који обавља тај посао у ГНУ-у, па се надамо да ћете можда ви да напишете такав програм“. Да смо користили полуслободне програме за тај посао, скочили бисмо сами себи у уста; нестало би елана (нама и другима који би нас слушали) за писање слободне замене. Зато то не чинимо.

Приватни софтвер

Приватни или прилагођени софтвер је софтвер који је развијен за једног корисника (углавном организацију или фирму). Само га тај корисник поседује (једини примерак) и употребљава, и не објављује га у јавности ни у виду изворног кода ни у виду бинарних датотека.

Приватни програм је тривијално слободни софтвер у смислу да његов једини корисник поседује пуна права над њим. Међутим, са дубље тачке гледишта нема смисла постављати питање да ли је или не такав програм слободан софтвер.

Уопштено, ми не сматрамо да је погрешно изградити програм и не објавити га. Постоје прилике када је програм толико користан да уздржавање од његовог објављивања представља лош однос према човечанству. Међутим, већина програма нису толико чудесни, и уздржавање од њиховог објављивања није посебно штетно. Стога, изградња приватног или прилагођеног софтвера, чиме се углавном баве професионални програмери, не крши принципе Покрета за слободни софтвер.

Власнички софтвер

Власнички софтвер јесте софтвер који није слободан или полуслободан. Његово коришћење, расподела или измена су забрањени, или од вас захтевају да тражите дозволу, или су ограничени у толикој мери да то ефективно не можете да урадите.

У Задужбини за слободни софтвер се руководимо правилом да не инсталирамо било који власнички програм на нашим рачунарима, осим привремено, уколико је то баш неопходно у сврху писања слободне замене за такав програм. Ван тога, сматрамо да не постоји изговор за инсталирање власничког програма.

На пример, осамдесетих смо се сматрали да је исправно инсталирати Уникс на нашем рачунару, јер смо га користили да напишемо слободну замену за Уникс. Данас не постоји изговор за тако нешто, јер су доступни слободни оперативни системи; код нас смо елиминисали све неслободне оперативне системе, и на сваком новом рачунару који набавимо се мора инсталирати потпун слободан оперативни систем.

Ми не инсистирамо да корисници ГНУ-а, или прилагачи ГНУ-у, овако поступају. То је правило које смо установили за себе. Али се надамо да ћете и ви одлучити да га поштујете.

Фривер

Израз „фривер“ (енгл. freeware) нема јасно прихваћену дефиницију, али се обично користи за пакете који се смеју расподељивати али не и мењати (а њихов изворни код није доступан). Ови пакети нису слободни софтвер, па вас молимо да не користите израз „фривер“ када мислите на слободни софтвер.

Шервер

Шервер (енгл. shareware) је софтвер чије примерке људи смеју да расподељују, али свако ко настави да користи примерак мора да плати цену лиценцирања.

Шервер није слободни софтвер, па чак ни полуслободни. Ево два разлога зашто је то тако:

• За већину шервера није доступан изворни код, па уопште не можете да мењате програм.
• шервер се не испоручује са дозволом прављења примерака и инсталације без плаћања лиценце, чак ни за особе које се баве непрофитним активностима. (У пракси, људи често не поштују одредбе о расподели и поред свега врше описане радње, али то одредбама није дозвољено.)

Комерцијални софтвер

Комерцијални софтвер јесте софтвер који развија фирма која намерава да заради на употреби софтвера. „Комерцијално“ и „власничко“ нису исте ствари! Већина комерцијалног софтвера је власничка, али постоји и комерцијални слободни софтвер, као и некомерцијални неслободни софтвер.

На пример, ГНУ-ова Ада се увек расподељује под одредбама ГНУ-ове ОЈЛ, и сваки примерак је слободни софтвер. Међутим, њени градитељи продају уговоре о техничкој подршци. Када њихови продавци разговарају са потенцијалним купцима, понекад купци кажу: „Осећали бисмо се сигурније са комерцијалним преводиоцем.“ Продавци им обично одговарају: „ГНУ-ова Ада јесте комерцијални преводилац; само је слободни софтвер.“

За Пројекат ГНУ, ствари су обрнуте: оно што је битно је да је ГНУ-ова Ада слободни софтвер, а небитно је да ли је комерцијалан. Међутим, додатни развој ГНУ-ове Аде који је производ њене комерцијалности је свакако позитиван.

Молимо вас да помогнете да се прошири свест о томе да је могућ и комерцијални слободни софтвер. Можете да помогнете тиме што ћете се потрудити да не говорите „комерцијално“ када мислите на „власничко“.

Други текстови

        Free Software Foundation           телефон: +1-617-542-5942
        59 Temple Place - Suite 330        факс:    +1-617-542-2652
        Boston MA 02111-1307 USA           епошта:  gnu@gnu.org

        Вебмастерима ГНУ-а
        webmasters@gnu.org